Evo jedna vampirska pričica..Nadam se da će vam se svideti....
Bilo je to na rođendanu od moje drugarice Ivane ona mi je pričala vampirske priče svidjale su mi se al'i sam se bojala zato što sam morala prolaziti kroz jednu šumicu a stvarno je bila strašna....Pričala mi je o jednom vampiru Stefanu koji je došao u naš grad i nitko nezna što uopšte radi tu...Nisam joj povjerovala u to...Ona je rekla da je izašlo u novinama i da sada svi ostaju u kućama jer se boje...Ja sam rekla da je to izmišljotina..a ona je rekla svejedno veruj ne vjeruj meni je svejedno...Ja i Matea smo morale ići same kroz tu šumicu ali nismo se bojale baš prrošbjeeviše...I napokon kada smo krenule koračale smo tom stazicom dok je mesečina se hitro provlačila kroz krošnje drveta Matea mi odjednom nestade ispred nosa vikala sam Matea gde si?gde si?Ali nije mi se odazivala..Trčala sam tako brzo i počela sam plakati odjednom mi se jedan tamnokosi dečko pojavio ispred očiju...Uplašila sam se i odlućila tračati..Brzo sam trčala i pala...No on je došao i zavio mi ranu.Upitao me kako se zovem ja sam rekla da se zovem Elena...Upitala sam ja njega kako se on zove on mi je rekao da se zove Stefan...Odjednom sam samo videla kako mi se približava..I da poljubio me bio je to tako čaroban poljubac počela je padati kišica bili smo mokri on mi je dao svoju jaknu i svojim hladnim rukama mi pomilovao lice...Rekla sam mu hvala ti za ranu ali on mi je rekao ma ništa.....Bila sam sretna jer je poljubac bio tako čaroban da jednostavnooo....Približavao mi se do vrata i ugrizao me vidjela sam da su mu se očnjaci nazirali jer je mjesečina obasjavala samo njega bio je privlačan i zgodan..A ujutro kada sam se probudila bila sam izbezumljena..Otkud ugriz na mome vratu..Ali onda sam se setila Stefana ali njemu ni traga ni glasa nadam se da ću ga ponovno videti....
KRAAJ
sama sam ju izmislia
Bilo je to na rođendanu od moje drugarice Ivane ona mi je pričala vampirske priče svidjale su mi se al'i sam se bojala zato što sam morala prolaziti kroz jednu šumicu a stvarno je bila strašna....Pričala mi je o jednom vampiru Stefanu koji je došao u naš grad i nitko nezna što uopšte radi tu...Nisam joj povjerovala u to...Ona je rekla da je izašlo u novinama i da sada svi ostaju u kućama jer se boje...Ja sam rekla da je to izmišljotina..a ona je rekla svejedno veruj ne vjeruj meni je svejedno...Ja i Matea smo morale ići same kroz tu šumicu ali nismo se bojale baš prrošbjeeviše...I napokon kada smo krenule koračale smo tom stazicom dok je mesečina se hitro provlačila kroz krošnje drveta Matea mi odjednom nestade ispred nosa vikala sam Matea gde si?gde si?Ali nije mi se odazivala..Trčala sam tako brzo i počela sam plakati odjednom mi se jedan tamnokosi dečko pojavio ispred očiju...Uplašila sam se i odlućila tračati..Brzo sam trčala i pala...No on je došao i zavio mi ranu.Upitao me kako se zovem ja sam rekla da se zovem Elena...Upitala sam ja njega kako se on zove on mi je rekao da se zove Stefan...Odjednom sam samo videla kako mi se približava..I da poljubio me bio je to tako čaroban poljubac počela je padati kišica bili smo mokri on mi je dao svoju jaknu i svojim hladnim rukama mi pomilovao lice...Rekla sam mu hvala ti za ranu ali on mi je rekao ma ništa.....Bila sam sretna jer je poljubac bio tako čaroban da jednostavnooo....Približavao mi se do vrata i ugrizao me vidjela sam da su mu se očnjaci nazirali jer je mjesečina obasjavala samo njega bio je privlačan i zgodan..A ujutro kada sam se probudila bila sam izbezumljena..Otkud ugriz na mome vratu..Ali onda sam se setila Stefana ali njemu ni traga ni glasa nadam se da ću ga ponovno videti....
KRAAJ
sama sam ju izmislia